Komentar sa foruma B92 :
Preci cu odmah na stvar, Zivim u Norveskoj vec nekoliko godina unazad, i kao verovatno svaki "gastos" tako sam i ja bio mnogo puta bio u situaciji da poredim mentalni sklop "nas" i "njih". Rezultat je obeshrabrujuci, blago receno. Ono sto mene licno najvise boli jeste cinjenica da ne mozemo da verujemo jedni drugima. Koliko god ovo zvucalo naivno, zapravo je bolno istinito. Zapanjujuci je nivo medjusobnog poverenja ( i naseg medjusobnog nepoverenja ) do kojeg su norvezani dosli. Ovde casna rec ima, za nase pojmove, neverovatnu tezinu. Ilustrovacu to sa par primera.
U mestu u kojem ja zivim ( ovo uzgred vazi za citavu Norvesku, izuzev gde imigranti cine vecinu ) privatni postanski sanducici se nalaze tik uz magistralni put, i pritom su svi do jednog otkljucani 24h dnevno, na poslu svi ostavljaju torbe sa dokumentima i bankarskim karticama po hodnicima dok se presvlace ( tu inace cirkulisu i zaposleni i privatna lica ), mito je u javnom sektoru prakticno misaona imenica ovde, drustvena svest je ovde na izuzetno visokom nivou ( ovde je sasvim uobicajena stvar da se lokalna zajednica angazuje radi nekog opsteg drustveno-korisnog rada, bez ikakve materijalne naknade ), naspram egoistickog principa u Srbiji tipa da ja napravim kombinaciju, obrnem neke pare, usput za..... drzavu i prvog komsiju i super mi je. Znam da ce mnogi reci da je to zbog politicara i slicno, medjutim to jednostavno ne pije vodu. Vlada svake zemlje je ogledalo naroda. Uvek je tako bilo i bice. Ovde je nezamislivo da premijer u svom izlaganju u bilo kakvom kontekstu koristi izraze
kao sto su; spalite me, budala, kreten i slicno ( ovo uzgred vazi za sve pliticke garniture, a ne samo za aktuelnu vladu ). Elementarna kultura ophodjenja jednom politicaru u Norveskoj to ne dozvoljava ( da ne pominjem odgovornost prema politickoj funkciji koja im je dodeljena ). U Srbiji je to recimo, dobar dan.
Gates je bio mali digitalni kameleon koji je postao komodski varan epidemiologije .