Kojoj naciji je pripadao Nikola Tesla?
Zar vam on po svom istraživačkom i kreativnom duhu liči na nekog Srbina ili Hrvata?
On je bio Amerikanac. Ali ne savremeni Amerikanac, već Amerikanac XIX veka:
“Bio sam Amerikanac čak i pre nego što sam ugledao ovu zemlju. Proučavao sam njenu vladu; sreo sam neke njene ljude, divio se Americi. Bio sam Amerikanac u srcu pre nego što sam pomislio da ću ovde živeti. Kakve sve mogućnosti pruža ova zemlja! Njeni ljudi su stotinama godina ispred ljudi bilo koje druge nacije na svetu. Veliki su, širokog duha, velikodušni. Ni u jednoj drugoj zemlji ne bih mogao da ostvarim ono što sam ovde postigao.” (Nikola Tesla, Izvor: Slobodan Ivošević, Tako je govorio Tesla, 2004)
Niko nije kriv što se rodio kao Srbin, Hrvat, Albanac ili neki drugi Balkanac. Ali svako može, ako hoće, da postane čovek sa onima vrednostima zbog kojih je sebe Tesla nazvao Amerikancem.
Sada je odjedanput postalo veoma važno koje nacije je Nikola Tesla.
Šta je uzrok toga?
Ljudi koji imaju kompleks da su niko i ništa, žele da se osećaju da su neko i nešto da bi zadovoljili svoju sujetu, pa se identifikuju sa vrednostima predaka, običaja, nacije, svojih idola, i onda tako tim osećanjima hrane svoj veliki Ego. Neki se osećaju veoma vrednim ako su iste nacije kao i Nikla Tesla.
Ali kada neka realnost života dovede u pitanje vrednosti sa kojima se oni identifikuju, oni onda pokazuju subjektivizam, pristrasnost i uvređenost i mržnju.
Budi čovek prema onome što si sam učinio za sebe, svoju porodicu i čovečanstvo, umesto da se kitiš tuđim perjem.
Ako hoćeš da budeš kao Nikola Tesla, da nešto posebno vredno uradiš i uspeš, teško ćeš to uspeti ovde na Balkanu jer će ostali da se osete ugroženim tvojim uspehom i pokušaće po svaku cenu da popljuju tvoj rad. Zato ni Tesla ovde ništa nije uspeo, već tek na Zapadu. To je razlog zašto je i Mihajlo Pupin hvalio Ameriku, što daje šansu uspešnima, umesto da im zavidi i da ih popljuvava:
“Pre pedeset i šest godina Pupin je brodom stigao u Njujork kao imigrant iz zabačenog okruga u Mađarskoj. Imao je samo “pet centi u džepu” i nijednog prijatelja. Danas, njegova duga i bogata karijera kao naučnika potvrđena je njegovim izborom na mesto predsednika Univerzitetskog Kluba, jedne od najprestižnijih ustanova u našoj državi, koja među svojim članovima ima 4000 najuticajnijih Amerikanaca, uključujući i predsednika Huvera. “Ja smatram da je izbor sina siromašnog srpskog seljaka za predsednika Univerziteta — kompliment za Ameriku!’’ rekao je profesor Pupin. “To otkriva demokratiju ove velike zemlje, njen velikodušan duh. To je potpuno osporavanje optužbe evropskih pisaca da su Sjedinjene Države materijalističke. Istina je tome potpuno suprotna. Samo idealistička nacija bi mogla da učini tako nešto. Neka mi ne zamere Francuska, Nemačka i druge evropske nacije ali ne mogu da zamislim nijednu od njih da učini tako nešto.”” (April 19, 1930, Greenfield Daily Reporter from Greenfield, Indiana)
Godine 1939. antropolog Vladimir Dvorniković piše ovo u svojoj Karakterologiji Jugoslovena:
"U nas ima cela kategorija genijalno uobraženih neaktivaca koji svojom mržnjom prate u stopu stvaralačke i aktivne ljude. I budući da su ti geniji u javnosti i društvu nepoznati (od čega oni naročito pate), prirodno je da svaki stvaralac, živeći i radeći u takvoj sredini, u mnogim prilikama dobija utisak da je stao na neku zmiju koju ranije nije ni znao ni video.
Malo je jugoslovenskih intelektualnih ljudi prozrelo tajnu radnog uspeha: kontinuitet i doziranost koja najzad dovodi i do većih rezultata. Zato ih sredina i smatra duhovnim strancima: "Nije to naš čovek!", "Biće da je germanskog porekla, ili neki melez. . ." "A možda je i Jevrejin?" itd. Pazite samo kako radi, stalno i neumorno! Ima on neki cilj, hoće da se uzdigne, itd.
A ako se nađu pojedinci koji svojim radnim i produktivnim pretenzijama mogu da se uzdignu i nad uskim dimenzijama plemena ili nacije, svaki ko ikako može i ne može potrčaće da se baci kamenom za njima. Tesla, Jagić Vl. Bukovaci mnogi drugi morali su bežati iz zemlje, toliko ih je davila njihova najbliža, većinom kolegijalna okolina. Jagić nije mogao od gorčine i odvratnosti da izusti ime jednog našeg pokrajinskog centra, u kom su mu priređivali počasne akademije — posle smrti. Teško će se naći zemlja u kojoj bi se rad susretao sa tolikom podozrivošću i u kojoj su sposobni, vredni i pozvani radnici tako uporno gonjeni kao zverad kao u jugoslovenskoj zemlji.
Nijedna reč, nijedan akcenat ove konstatacije ne prelazi okvir jedne proste karakterološke dijagnoze. O pomaganju ili nekom podupiranju rada, iako korisnog za celinu, nećemo ni govoriti. "Njegova stvar!" ili "Njegova lična ambicija!" — tako se taksira rad i onda kada je na dlanu da je taj rad u interesu celine. U obrnutoj proporciji prema radinosti stoji kritičnost: Jugosloven je rođeni "kritičar". Ono što je već gotovo i urađeno, to Jugosloven ume dobro i brzo da oceni. Lena neproduktivnost i zavidna pakost najbrži su i najstroži kritičari; što sporiji čovek na radu, to brži na kritici i prigovoru. Komotnom kritikom spasava se iluzija o sopstvenoj genijalnosti; napornim radom i produktivnošću čovek se samo izvrgava tuđoj kritici." _ Miloš Bogdanović
Edited by user
2021-07-25T21:51:08Z
|
Reason: Not specified
Gates je bio mali digitalni kameleon koji je postao komodski varan epidemiologije .